Nedavno sam pogledao stari dokumentarac In Search of Ancient Astronauts, tematika je naravno jasna iz naslova; popularistički, loše koncipiran, oko 1h izgubljenog vremena za strpljive ili oko 30 min. za ljude poput mene koji cene FF dugme na plejeru. Može se pogledati online na adresi http://www.watch-documentaries.com/in-search-of-ancient-astronauts.
U pomenutom filmu navodi se i čuvena freska Raspeće iz našeg manastira Visoki Dečani, naslikana negde oko 1350. godine. Freska je inače prava ikona UFOologa, posebno američkih, još od kraja 19. veka kada taj oblik misticizma postaje sve popularniji zahvaljujući medijima. Na pomenutoj fresci zaista se nalaze dva veoma zaimljiva objekta na nebu koja se očigledno veoma brzo kreću, aerodinamični su i po svemu sudeći njima upravljaju ljudi… Očigledno je da je začetak duha humanizma i renesanse počeo da hvata zalet i na ovim prostorima što pokazuje i genije koji je koncipirao aerodinamične letelice na slici, ta davinčijevska ideja dolazećeg veka prosvećenosti koji će kontinent izvući iz mraka dogme, da će ljudi jednoga dana mašinama osvojiti nebo i krenuti put zvezda… ali kao i sve dobre stvari na ovim prostorima i humanistički duh je ubijen na vreme… dobro, nije zbog mentaliteta nego zahvaljujući Turcima, eto izgovora… 
Ne mogu a da ne dodam da se iskreno čudim kako je jedan detalj iz lošeg dokumentarnog filma uspeo da u toj meri privuče moju pažnju. Možda je to i u izvesnom smislu empatija, jer sam u mašti razvio priču o geniju sa ovih prostora koji je zaista dobio loše karte i rodio se u veku kada je jedini način da ostavi neki trag o svom postojanju bio da naslika neobične detalje na fresci.
metabolizam
Faith
SYBRgreen
Angus Young (iz Crne Gore)
Ka filozofiji. Izbor filozofskih tekstova
Svemir, život i još nešto
http://slackware.com
http://www.greenpeace.org/international
Slackware Srbija
Komentari na: "Isus i domaći astronauti na Golgoti" (14)
“Možda je to i u izvesnom smislu empatija, jer sam u mašti razvio priču o geniju sa ovih prostora koji je zaista dobio loše karte i rodio se u veku kada je jedini način da ostavi neki trag o svom postojanju bio da naslika neobične detalje na fresci.” – Možda je i Živopisac imao empatiju i naslikao genija sa ovih prostora. Bila je to njegova hrabrost verovatno. Doduše mnogo veća nego hrabrost Milića od Mačve kada je živopisao crkvu “uz dodatak” njegovih čuvenih “letećih” balvana.
Erik fon Deniken, konobar iz Švajcarske je ovaj fragment raubovao u svojoj knjizi, ne znam dal’ je svraćao do Visokih Dečana da je lično na licu mesta vidi.
Deniken je pisac popularne literature i budući da je pisao tokom 1960tih i 1970tih, naravno da je obradio vanzemaljsku inteligenciju jer je to bila vruća tema krajem tih šezdesetih kada je čovek hodao po mesecu, a Klarkova Odiseja 2001. ekranizovana od strane Kjubrika. Segan je takođe bio pristalica postojanja vanzemaljske inteligencije, međutim kritikovao je Denikena jer su njegovi dokazi bili više filozofski sa jako malo činjenica. Meni to nije nikakav relevantan podatak što je Deniken bio konobar, svaki posao je posao, da napomenem da je vodeći astrofizičar današnjice Leonard Saskind (http://en.wikipedia.org/wiki/Leonard_Susskind) sa 16 godina bio vodoinstalater u Njujorku, ali volja da sazna više ga je vodila putem nauke.
Iskreno se nadam da već u našoj galaksiji postoji više razvijenih civilizacija, verovatno su bar neke od njih naprednije od naše u naučnom i tehnološkom smislu, tako da su u stanju da ostvare kontakt.
Što se tiče Denikena, kao klinac sam čitao odlomke iznjegovih knjiga i njegov intervju “Galaksiji”, časopisu koji je pored “Politikinog Zabavnika” mnogo uticao na moje odrastanje… To što sam naznačio da je konobar, ne znači da nipodaštavam to zanimanje. Naprotiv, svako zanimanje i svaki posao (ukoliko ne iskače iz zakonskih okvira) se može obavljati sa punim dostojanstvom (Tesla je kopao kanale u Njujorku). Mnogi su, a među njima i ja u određenom delu života bili konobari. Deniken je bio konobar koji se usudio da krene u jedan finansijski rizičan poduhvat. Da svojim novcima krene u veliku avanturu, na veliki put… Srećom, svojim knjigama je povratio uložena sredstva i uspeo da pokrene širi auditorijum na razmišljanje o životu u svemiru i posetiocima.
Odiseja 2001 mi je jedan od najomiljenijih filmova
Segan je jedan od najblistavijih umova.
Što se tiče nadanja i očekivanja da se ljudski rod sretne sa drugim civilizacijama imam dilemu. Da li nam to zaista treba?
Ja sam od Denikena čitao samo “Chariots of the Gods?” i to sa računara, ako me sećanje dobro služi pronašao sam delo na Scribd-u. (Inače, kod nas prvedeno kao Sećanje na budućnost, pominjao sam to delo u nekom starijem članku). Lugar, veoma mi se dopada tvoja misao “…svako zanimanje i svaki posao (ukoliko ne iskače iz zakonskih okvira) se može obavljati sa punim dostojanstvom…” i takođe i sam mogu da se pohvalim da sam i ja uvek bio posvećen poslu ma koliko bio van moje profesije (da napomenem da sam odrastao u manjoj jedva urbanoj sredini i da znam šta je ozbiljan fizički napor, naročito zimi), a sada se konačno bavim pravim istraživačkim radom i zbog toga sam još srećniji.
Slažem se da je Deniken iskoristio momenat da zaradi veliku lovu prodajući jeftinu priču, ali to je uobičajena pojava još od Gutenberga. 
Da li nam to zaista treba? Ne, to nam je neophodno! Tek kada budemo upoznali strane svetove, shvatićemo koliko smo mi ljudi jedinstveni i kao vrsta sposobni za mnogo veće stvari od dnevne politike.
Galaksija je bila i moj omiljeni časopis, budući da se čitala u porodici i pre nego što sam se ja rodio, mogu da konstatujem da sam naučio da čitam uz Galaksiju i Zabavnik. Poslednji broj Galaksije sam kupio negde sredinom 1990tih, već tada je neredovno izlazila, a kako sam kasnije saznao potpuno je prestala da izlazi nakon bombardovanja, jer je BIGZ bankrotirao. Zabavnik i danas čitam sa velikim uživanjem, ali više ne kupujem redovno kao nekada, zapravo prestao sam prošlog leta da kupujem redovno na nedeljnom nivou…
Ja sam veliki entuzijasta po pitanju života van Zemlje.
Ljudi su tada imali posebno mišljenje o kometama. Mene ovo neodoljivo podseća upravo na njih!
Slažem se Peđa. Ono što me je fasciniralo je inteligencija koja je stavila čoveka u kontekst tog letećeg objekta, dakle u neku ruku na fresci je iskazan i bunt prosvećenog uma da nebo nije rezervisano za anđele i slične religijske motive, već da će jednoga dana biti osvojeno i od strane običnog smrtnika.
O kometama da… ali šta će “bića” u kometi? Definitivno verujem u postojanje drugih civilizacija van naše planete
Ali isto tako verujem da im nije tako zabavno, kao nama na našoj 
Moje biće neće biti potpuno ukoliko za života ne pročita bar jedan članak iz oblasti egzobiologije, makar bio samo o bakterijama sa Marsa.
Inteligencija je već druga priča. Evolutivno inteligencija nastaje samo ukoliko je ekosistem veoma dinamičan, a budući da je proces evolucije izuzetno spor, onda je inteligencija jedan od načina da se preživi u tako surovim uslovima jer omogućava brzu promenu u skladu sa podacima koje dobija od čula, te je favorizovana samo na onim mestima koja su izložena čestim nepredvidivim i drastičnim promenama i jedno od takvih mesta je naša Zemlja koja je preživela svakojake kosmičke nedaće tokom poslednjih 4,5 milijardi godina. Svaki stepenik u evolutivnom usložnjavanju mozga bio je povezan sa nekom dramatičnom promenom. Dakle da rezimiram moj stav o vanzemaljskom životu, gotovo sam siguran da život buja beskrajnim svemirom, međutim veliki sam skeptik po pitanju inteligencije ravne našoj ili superiornije. Ona postoji de facto, ali u svakoj priči neko mora da bude prvi i možda je naša vrsta prva koja je krenula put svemira i planira da se otisne put zvezda, možda će Enciklopedija Galaktika, to fiktivno štivo Isaka Asimova koje prati Zadužbinu, biti zaista napisana od strane nas ljudi, nadam se već u ovom milenijumu. 
Lako je bilo nekada zamisliti čoveka na kometi, Suncu, Mesecu i drugim nebeskim telima jer je sve to činilo pojedinačna božanstva u pojedinim kulturama. Tako da mene uopšte ne čudi čovek na kometi.
Danas je to teško zamisliti, jer znamo koliki je to problem.
Veoma će usrećiti biohemičara, ovaj članak
http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Nauka-i-tehnologija/157367/Zivot-na-zemlji-poreklom-iz-svemira
Hvala Lugar!!!
Upravo sam diskutovao o tom NASAinom otkriću, a na blog svratio tek sada i vidim link ka domaćem tekstu. Da prepišem tekst iz e-poruke koju sam bukvalno maločas prosledio Peđi na Facebook-u: “… Ma pitanje je dana, bukvalno, kada ćemo dokazati da postoji i život van Zemlje, a ono što bi me mnogo obradovalo bi bilo da se osnovni principi živog ne razlikuju, tj. da su univerzalni u celom svemiru, kao što su to npr. osnovni zakoni prirode”.
Baš tako. Ali i u nauci važi pravilo: Niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno.
99% (možda i više) naučnika (prirodne nauke) zna da tamo gore ima nekog ili nečeg živog.
Nešto pogodno za ovu priliku:
“Somewhere, something incredible is waiting to be known” – Carl Sagan
Imam utisak da je veća verovatnoća da postoji
. Doduše, druge inteligencije me pomalo plaše, al’ kad pogledamo ljude, možda i oni plaše druge civilizacije 
.
Slažem se Peđa, za tako veliku stvar potrebni su i kao dijamant čvrsti dokazi, a kada je materijal poput meteora pronađen na Zemlji uvek će se pojaviti oblak sumnje da je u pitanju kontaminacija sa naše planete… I zato je jedini odgovor tamo gore u beskrajnom svemiru, Mars je za sada najveća nada jer je misija najizvesnija.
Lugar, delimo mišljenje po pitanju verovatnoće. U ljudskoj je prirodi da se plaši onoga što u potpunosti ne razume, a mi još uvek nismo ni sam pojam života precizno definisali, tj. koji su to uslovi koje nešto treba da ispunjava da bi bilo živo u tom najapstraktnijem smislu. Tako da je egzobiologija kao jedna od najmlađih grana biologije tek na nivou postavljanja osnovnih definicija koje će od nje napraviti nauku, za sada je egzobiologija samo traženje organizama koji liče na ove naše domaće.