Novi i jednostavniji pogled na pravljenje PDF kolekcije fotografisanog teksta

Početkom 2010. godine objavio sam članak sa objašnjenjem o Perl skriptu koji sam tada napisao da bih automatizovao prevođenje mnogo fotografija, nekih skripti i naučnih radova, u PDF kolekciju. Iako je kôd bio izuzetno funkcionalan, kada se početkom ove godine ponovo pojavila potreba da konvertujem kolekciju fotografija u PDF datoteku, odlučio sam da problem rešim na drugačiji način.

Tajna permafrosta

Živimo u veoma prijatnoj geološkoj epohi holocenu, okruženi listopadnim šumama i svakojakim izobiljem flore i faune koji seže gotovo do polarnih geografskih širina. Čovek kao vrsta pamti veoma surove uslove na planeti. Negde pred kraj poslednjeg ledenog doba naša vrsta je brojala tek desetak hiljada jedinki i bila među najugroženijim vrstama na planeti, verovatno na korak od izumiranja. Nešto se ipak promenilo i u narednih sedamsto vekova čovek je od marginalne prešao u najdominantniju vrstu, ostavivši ostale vrste iz roda Homo na drvetu evolucije kao izumrle. U poslednja dva veka čovek je tokom tehnološke revolucije postao gotovo ravnopravni faktor u oblikovanju planete. Dok je evidentno topljenje polarnih kapa, kao posledica ljudske aktivnosti, potvrđeno 1970-tih godina nakon preciznih merenja postalo glavna tema na svim skupovima o klimatskim promenama i smanjenju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i razaraju ozonski omotač, pravi efekti čovekovog uticaja na tako osetljiv ekosistem drastične razmere poprimaju tek 2000-tih nakon novih otkrića o statusu polarnih oblasti i statusu fitoplanktona nakon novih satelitskih merenja.

Promena koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi

Nedavna vest da je referentna stanica za praćenje koncentracije ugljen-dioksida Mauna Loa stacionirana na Havijama zabeležila novi rekord od 400 ppm (ppm – parts per million, količinski udeo na milion delova) CO₂ u atmosferi, kao i predpostavka da je tolika koncentracija CO₂ na Zemlji verovatno poslednji put bila pre tri milijarde godina, otvaraju mnoga pitanja o budućim klimatskim promenama, ali i opstanku živog sveta kakav danas poznajemo na našoj planeti. Promena koncentracije CO₂ u atmosferi prati povećanje potrošnje fosilnih goriva, međutim oslobođeni CO₂ ne predstavlja trenutno stanje stvari, naprotiv, danas oslobođeni gas se deponuje i biće prisutan u atmosferi mnogo nakon trenutka kada civilizacija iscrpi i poslednje količine nafte i prirodnog gasa, što će se desiti verovatno pre 2070. godine i poslednje količine uglja koji će potrajati ne duže do 2150 – 2200. godine. Stručna naučna javnost je saglasna da je čovek glavni faktor trenutnih klimatskih promena i nedavno je objavljeno istraživanje koje pokazuje da 97,1% članaka, koji se bave ovom problematikom u poslednjih 20 godina, smatra da su promene uzrokovane ljudskom aktivnošću. Ugljen-dioksid je najdominantniji gas koji izaziva efekat staklene bašte usled velike emisije kao posledica sagorevanja goriva.

Okupljanje linux zajednice u Sava Centru 29.04.2012.

Zapravo, bilo je to okupljanje u organizaciji Linux Mint – Zajednica Srbije, ali su u svojstvu prijatelja prisustvovala sva veća linux udruženja, uključujući i zajednicu okupljenu oko omiljenog Slackware linux-a. Tu su bili i Ubuntu Srbija, udruženje iz Novog Sada LuGoNS, korisnici OpenSUSE -a (moj drugar Bojan i još jedan lik, zato je množina; šalu na stranu, OpenSUSE je odličan), pomenuta Slackware Srbija zajednica čiji je član i moja malenkost, novinari i prijatelji. Donekle u senci Share međunarodne konferencije u Beogradu koja se juče završila, događaj u Sava Centru je imao mnogo veći značaj za zajednicu okupljenu oko ideje slobodnog softvera i otvorenog koda. Za mene je ovo bila jedinstvena prilika da upoznam nove admine, pa i nove linux zajednice, uključujući i sam Mint.

U svakom slučaju dešava se nešto, makar i samo kao druženje linux korisnika. Prave fotke se još čekaju, jedino sam na Twitter-u uhvatio one načinjene mobilnim. Autor, prvi sleva, se dokopao DJ konzole. 3:-)

Dejvid Atenboro: O ideji Boga

Veoma mi je teško da prihvatim činjenicu da većina naučnika u Srbiji veruje u Boga. Nikoga ne vređam, prethodni termin “naučnici” se odnosi na ljude koji su zaposleni i plaćeni od strane države da se bave “naukom” u Srbiji. Ovo nije tekst koji će raspravljati o kvalitetima, niti sebe smatram osobom kompetentnom da po bilo kojem osnovu kritikujem veštine drugih ljudi. (Trenutno sam na tronedeljnom odsustvu, da ne kažem najuren iz laboratorije dok Ministarstvo ponovo ne razmotri moj “slučaj”, ali eto to mi daje i nešto vremena da se posvetim blogu ) Postoji znatan broj ljudi van institucija koji se bave naukom, nažalost u Srbiji kao hobisti, postoji i ta mala grupa hrabrih koja je uspela u inostranstvu i ponosim se što sam mnoge od njih upoznao tokom srednjoškolskih boravaka u IS Petnici ili na takmičenjima iz hemije, zatim imao prilike da pratim te odlučne ljude tokom osnovnih studija, a sada da pratim njihove uspehe putem naučnih publikacija.

Opet sam otišao u off-topic, tekstu se ne nazire kraj, to je veliki problem svakog blogera. Juče sam na YouTube -u pronašao video intervju Dejvida Atenboroa. Kao veliki prirodnjak, ali i pravi umetnik, Dejvid je odavno postao legenda mog sveta. Serijal Life pored dokumentarnog, predstavlja i tematski izuzetno darvinistički program, mislim da je iz bilo koje emisije moguće izvući slučajnih deset minuta dokumentarca i na osnovu tog uzorka pokazati da je evolucija jedino moguće objašnjenje fenomena života na našoj planeti. Neka ovaj uvod ukratko bude stav autora, voleo bih da kroz komentare čujem vaše stavove o Dejvidu i evoluciji.

Pale Blue Dot

Budući da se i kod nas 22. april odomaćio kao dan planete Zemlje, veoma prijatno iznenađenje i pravo osveženje u domaćim vestima ove 2012. predstavljaju tekstovi posvećeni našoj Zemlji. Poveden tim zadovoljstvom setio sam se jedne, sada već istorijske, fotografije naše planete iz 1990. godine, koju je iz dalekog svemira načinila letelica Voyager 1. Na fotografiji se uočava jedna plavičasta tačka. To smo mi, to je naš dom! Simboličan naziv Pale Blue Dot je inspirisao Karla Segana da u knjizi Pale Blue Dot: A Vision of the Human Future in Space napiše najlepši tekst koji sam do sada imao prilike da pročitam.

Tajna piva iz drevne Nubije

Sudeći prema nedavno objavljenoj studiji kostiju stanovnika drevne Nubije, ta rana civilizacija je poznavala metod kojim je obogaćivala fermentisane napitke antibioticima. [rad: Nelson, M. L., Dinardo, A., Hochberg, J. & Armelagos, G. J. Brief communication: Mass spectroscopic characterization of tetracycline in the skeletal remains of an ancient population from Sudanese Nubia 350–550 CE. American Journal of Physical Anthropology 143, 151–154 (2010).]

Hemijska analiza kostiju je potvrdila da je čovek kome su pripadale redovno konzumirao tetraciklinske antibiotike, verovatno unoseći ih sa pivom koje je bilo veoma popularno u drevnoj Nubiji i Egiptu. Tako dolazimo i do veoma interesantne činjenice da je umetnost pravljenja antibiotika razvijena dve hiljade godina pre nego što je nauka pionirskim radom Aleksandra Fleminga iz 1928. godine potvrdila primenljivost penicilina u tretmanu bakterijskih infekcija. Pomenuta studija je, zapravo, još jedna potvrda da su neke drevne civilizacije prepoznale lekovitost fermenata i buđi, poznato je da su indijanska plemena koristila buđi u lečenju inficiranih rana, u svetlu današnje nauke moguće je da je ta buđ bila baš neki Penicillium spp.

Iako je studija započeta kao klasična antropološka teza tokom 1980tih, kulminacija i neočekivani rasplet došli su nekih tridesetak godina kasnije kada je dvehiljaditih primenom savremenih biohemijskih metoda izvršena analiza na molekulskom nivou. Studiju su predvodili antropolog Džordž Armelagos (George Armelagos) i ekspert iz medicinske biohemije Mark Nelson (Mark Nelson). Prvi pokazatelj neobičnosti otkrivenih nubijskih kostiju bile su zanimljive fluorescentne tačke koje su uočene pod fluorescentnim mikroskopom.

Fluorescencija tetraciklinskih naslaga u kostima

Armelagos koji se specijalizovao u oblasti bioarheologije i proučavanju ishrane drevnih civilizacija, nalaze na kostima otkopanim 1980. godine u Sudanu (sudanskom nubijskom regionu), a datirane da potiču iz perioda 300 – 550 g.n.e. odmah je povezao sa karakterističnim promenama na kostima koje se javljaju tokom tetraciklinske terapije. Međutim, nedostatak eksperimentalnog iskustva je pomenutu teoriju ostavio nepotvrđenom sve dok na jednoj konferenciji nije upoznao Mark Nelsona koji je iskazao interesovanje da ispita da li su tetraciklini zaista prisutni u kostima.

Ovo je verovatno i najbolje mesto da se pre raspleta priče kaže nešto o narodu drevne Nubije.

Prolećna vera

Prolećna vera

Probudio se blagi zrak,
struji u zoru i u mrak,
na sve se stao liti.
O, miris nov, o, sveži dah!
Sad, jadno srce, mani strah!
Sad sve, sve mora drukče biti.

Svet svakim danom sve lepše sja,
šta će još doći, ko to zna,
sve se još cvećem kiti.
I najskrovitiji cveta dol;
sad, jadno srce, pusti bol!
Sad sve, sve mora drukče biti.

Ludvig Uland (Ludwig Uhland 1787 – 1862.)

Nedavno sam na sajtu Kulturnog centra Beograd pronašao sledeći komentar o Ulandovoj Prolećnoj veri:

Teško je pronaći tipičniju romantičarsku pesmu. Zanimljivo je, međutim, ovde nešto drugo. Šta se desilo u međuvremenu, pa smo se toliko udaljili od ovakvog osećanja sveta.

Desio se dvadeseti vek, doba mehaničkog čoveka.