Crtanje hemijskih formula u LaTeX -u

Postoji mnoštvo računarskih programa za crtanje hemijskih formula i reakcionih mehanizama, ipak veoma je malo, možda najviše tri softverska rešenja koja zadovoljavaju kriterijume da formula bude formatirana na način koji zadovoljava sve vrste publikacija. Da se u ovom delu teksta i malo reklamiram, naime svaka dodatna kinta mi je dobrodošla budući da posla nema. Pomenuto bogato iskustvo koje posedujem u formatiranju formula, kako prikazanih u ovom tekstu, tako i modelovanje u tri dimenzije, korišćenjem slobodnog softvera, možda nekome može spasiti mnogo živaca prilikom obrade rada ili slaganja teksta za udžbenik. Ma znam svašta na računaru vezano za obradu i slanje teksta u vrhunski svetski časopis. Pišite mi, ja sam otvoren za saradnju, naravno uz novčanu nadoknadu shodno obimu posla.

U ovom tekstu biće reči o ChemFig paketu koji sa svojim makroima omogućava da se hemijska formula veoma lako formatira i uklopi u osnovni dokument. Nastavite sa čitanjem

Rešavanje sistema linearnih jednačina u R -u

Pre par godina objavio sam članak Rešavanje sistema linearnih jednačina u programu GNU Octave i članak je izgleda veoma popularan, sudeći prema statistici WordPress-a. :) Danas dopunjujem priču. R koristim već godinama, a GNU Octave izuzetno retko u poslednje vreme, s tim u vezi danas prilažem kako je moguće isti problem rešiti u R -u. Neću ponavljati teoriju, ukoliko ste na ovom mestu, verovatno ste već upućeni u problematiku. :)

Uzeću isti sistem kao iz članka sa GNU Octave, dakle:

x + 2y + 3z = 20\\2x + y + z = 11\\x + y - z = 1

Zatim formirati matricu A = \begin{vmatrix} 1 &2 &3 \\ 2 &1 &1 \\ 1 &1 &-1 \end{vmatrix}   i matricu   B = \begin{vmatrix} 20\\ 11\\ 1 \end{vmatrix}.

Sledeći korak je pozivanje i obrada u R -u.

Pozivanje programa iz bash ljuske

bash-4.2$ R

, potom formiranje matrica u R-u i račun:

> A <- matrix(data=c(1,2,3,2,1,1,1,1,-1), nrow=3, ncol=3, byrow=T)
> A
     [,1] [,2] [,3]
[1,]    1    2    3
[2,]    2    1    1
[3,]    1    1   -1

> B <- matrix(data=c(20,11,1), nrow=3, ncol=1, byrow=F)
> B
     [,1]
[1,]   20
[2,]   11
[3,]    1

> solve(A,B)
     [,1]
[1,]    2
[2,]    3
[3,]    4

R ima ugrađenu funkciju solve() koja je pogodna za rešavanje sistema linearnih jednačina, za više informacija pogledajte opis funkcije pokretanjem upita ?solve iz R ljuske.

Toliko za danas, nadam se da je ovaj članak adekvatna dopuna prethodnog, ukoliko ste poput mene gotovo u potpunosti prešli u R svet, zgodno je znati da je R pored fantastičnog statističkog aparata opremljen i naprednim algebarskim funkcijama.

Sinfonia eroica

Video sam juče na Fejsbuku da postoji grupa, zaboravio sam kako se tačno zove, ali u nazivu otprilike poziva da ostavimo Nikolu Teslu na miru. Prikupilo se dosta ljudi, nejasna parola, ali su ljudi odlučni da Teslu treba da ostave na miru. Naslovi naših novina, dok čekam u prodavnici da platim na kasi, izveštavaju o situaciji u Ukrajini. Doduše, mediji su uvek pristrasni, jer to je reč jednog čoveka koji drži neku stranu, čak i kada je vremenska prognoza u pitanju. Iz te prodavnice izlazim sa nešto namirnica i razmišljam o Beogradu, kako je ovaj grad strašno prljav, potom, zapitan šta dođavola i dalje tražim u ovom gradu, zamišljen i ne primećujem više ljude i ulice, ukjlučen je automatski pilot, stigao sam i otvaram stan. Setio sam se Betovenove Treće simfonije, čuvene Eroike. Oduševljenje kompozitora Francuskom revolucijom i Bonapartom, koje uskoro prelazi u razočaranje kada se mali Francuz proglasio imperatorom.

Narodni žilet

nozic-v02Poslednjih godina veoma je teško pronaći nožiće za klasični brijač. Danas sam bio dovoljno dokon da pogledam šta se sve prodaje ovde u Beogradu. Inače, nožiće nabavljam jednom do dva puta godišnje, klasična oštrica je zakon, ne razumem ljude koji kupuju ona sranjca sa stepeničastim malim sečivima u plastičnom okviru koja prolaze sa reklamom i koštaju boga oca u poređenju sa običnim žiletom. Davno, kada sam počinjao da se brijem, dobio sam od sestre za rođendan takvu modernu mašinicu. Nije to dugo živelo sa mojom bradom.

Već dugo koristim stari model brijača domaće proizvodnje. Proizvođač SuperSilver, da to je proizvođač i onih MEM nožića koji su u Jugoslaviji bili toliko popularni da je žilet bio MEM, narodni žilet. Nije nikakva reklama ako kažem da taj stari proizvod nema konkurenciju među ovim modernim proizvodima. Danas sam video da se u BGu prodaje i Gillette brijač sa pet oštrica koji koristi bateriju za obično, mokro brijanje…super-silver_pro_brijac-p1-v03

Stari proizvodi tako brzo nestaju. Uspeo sam danas da pronađem, planiram da napravim zalihu.

Online editor formula

Na linku http://www.codecogs.com/latex/eqneditor.php se nalazi veoma zanimljiv online editor koji funkcioniše kao \LaTeX interpretator matematičkih izraza. Zaista nemam vremena da sada razmatram amsmath paket, zapravo \AmS-\LaTeX makroe. Nebrojeno mnogo knjiga do najsitnijih detalja se bavi tom problematikom. Latex retko koristim poslednjih godina, ako se ne varam poslednji dokument koji sam složio u njemu bio je diplomski rad, pre njega par seminarskih uključujući i seminarski iz obrade rezultata merenja gde je zaista zasijala sva moć LaTeX -a. Ipak i dalje za formatriranje jednačina koristim gotovo isključivo njega. Pomenuti sajt omogućava da se izraz prevede u formulu koja će biti izvezena kao slika, ili kao HTML, ili neki drugi kod. U beta verziji podržava čak i MathML. (woW!) Nama sa WordPress „endžinom“ je posebno zanimljiva opcija koja omogućava eksportovanje koda koji razume WordPress, mada je to WP doveo do savršenstva, između “[ latex ]” tagova stavite izraz. :)

Za kraj evo kako sam se ja igrao tokom ispitivanja funkcionalnosti sajta, sajt je ovako predložio formatiranje izraza prilagođeno za WP, a u pitanju je izvođenje za kinetiku prvog reda:

-\frac{d[A]}{dt} = k[A]\\ -\frac{d[A]}{[A]} = kdt\\ -\int _{[A]_0}^{[A]} \frac{d[A]}{[A]} = k\int _0^t dt\\ ln [A] = ln [A]_0 - kt

\LaTeX kod:

\[-\frac{d[A]}{dt} = k[A]\\
-\frac{d[A]}{[A]} = kdt\\
-\int _{[A]_0}^{[A]} \frac{d[A]}{[A]} = k\int _0^t dt\\
ln [A] = ln [A]_0 - kt\]

Nakon gornjeg eksperimenta, ipak vam savetujem da formule prvo prevedete u sličice. :D

Sećanje na jednu priču

Preturam po Polarisovoj SF kolekciji u potrazi za nekom dobrom pričom, koja treba da me uspava, jer ovo su neki čudni dani koje teško podnosim bez večernje doze naučne fantastike. Tokom pregledanja arhive naišao sam na „NAJBOLJE SVETSKE SF PRIČE 1984.“ i lepa sećanja su počela da dolaze iz trajne memorije, verovatno poput oluje neurotransmitera između amigdala, prefrontalnog korteksa i hipokampusa mog mozga dok se memorijska epizoda autobiografske memorije formirala kada sam naišao na Klarkovu priču iz 1958. godine koja se nalazila u toj kolekciji pripovedaka. „The Songs of Distant Earth“ kod nas prevedena kao „Napevi daleke zemlje“. Pre nešto malo više od godinu dana bio sam na neplanirano produženom putu, a dosadno putovanje, a meni je svako putovanje dosadno i teleport je prava stvar za ljude poput mene, sam prekratio listanjem Polarisove kolekcije na laptopu. Serija lepih događaja koji su usledili je dovela do toga da Klarkova priča postane mnogo više u mom memorijskom miljeu. Zgodna stvar je da priču imam u digitalnom formatu, pa je prilažem uz ovaj članak, kako bih je trajno imao na blogu. Nastavite sa čitanjem

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 43 drugih pratioca